Шеста недеља - Крвава бајка

Можда вам наслов овог поста звучи језиво као и мени. Данас пишем о познатој Српској песми која се зове крвава бајка. Крваву бајку написала је позната српска песникиња Десанка Максимовић. Ова песма можда по наслову изгледа језиво и страшно али уствари је тужна. У песми се ради о ђацима који су једног дана умрли. Нису ни знали шта их чека. Мирно су решавали задатке а онда на последњем часу ни криви ни дужни умрли су. Испод је цела песма у колико вас занима шта се уствари десило прочитајте је. Оно што сам заборавила да напишем је да се ово стварно догодило у прошлости.
 
Крвава бајка
​
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
A pedeset i pet minuti
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
I iste zadatke teške
rešavala:koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki,
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo,
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog poslednjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.