Ево и мене након годину дана поново сам се вратила писању на блогу. Прошле године ми је било јако занимљиво и упознала сам много нових пријатеља и такође сазнала сам много о обичајима и о култури. Такође док сам писала коментаре учила сам енглески језик. Прошле године је било одлично и надам се да ћу то поновити само што ће ми циљ бити да стекнем још више пријатеља него прошле године. :)

Данас ћу проценити свој блог. Што се коментара тиче добијала сам их обично од пријатеља из одељења али и наставнице. Касније сам почела да добијам и коментаре деце из страних земаља. Јако сам била срећна и тада сам и ја кренула да коментаришем друге блогове.Пост који има највише коментара је На крилима снова и мислим да има највише коментара зато што сам доста маштала и описивала више него у другим постовима. Пост који сам писала са највећим задовољством је био На крилима снова зато сто сам могла да маштам и било ми је баш занимљиво док сам писала тај пост. Када је моја сестра видела мој блог рекла ми је да бих требала да пишем мало дуже постове и да више описујем. Док сам писала овај пост сетила сам се да ће ово бити уједно и мој последњи пост бар до следеће године. Ово ми је био први пут да радим нешто тако занимљиво и уједно корисно. Помало ми је жао што је ово готово и једва чекам следећу годину. Недостајаће ми мој блог  писање постова и коментарисање. Видимо се следеће године. :)

Верујем да смо сви некада размишљали о томе шта ће мо бити у будућности али и сада вероватно сви размишљамо о томе. Док сам била мала желела сам да будем позната балерина јер сам јако волела балет. Онда сам желела да будем планинарка јер ми се то чинило занимњиво, а и као мала сам волела да се пењем а поготово на дрвеће. Онда сам имала жељу да дресирам животиње јер сам одувек волела животиње. И дан данас бих желела да дресирам животиње. Животиње које бих желела да дресирам су : тигар, вук, леопард, мајмун вероватно се питате засто бих дресирала мајмуна. То је зато што сам на интернету видела мајмуна који може сам да једе супу кашиком и скоро све као и људи. Ја бих желела да га научим да црта. Последње о чему сам размишљала везано за моју будућмост је да постанем успешна и позната атлетичарка. Шта би сте ви желели да будете у будућности? Ја бих желела да дресирам животиње и да будем успешна у атлетици.

Данас ћу вам писати о цицвари. Цицвара је познато српско јело.Цицвара је врста хране и саставни је део српске, црногорске, крајишке и источнохерцеговачке кухиње. Спрема се од жутог или белог кукурузног брашна  са додатком кајмака. При припремању мора се пазити да истопљени кајмак плута по површини. Сервира се у тањирима, а као прилог уз њу иде кромпир или хлеб.
​

Данас ћу вам писати о Српској народној ношњи. Постоји женска и мушка народна ношња. Женска народна ношња састоји се од : Кошуље, сукње, јелека, прегаче ,појаса, чарапа , опанака. Мушка народна ношња састоји се од : мушког јелека, антерије (врста кратког капута), панталона, шајкаче, појаса, кошуље, чарапа и опанака.

Можда вам наслов овог поста звучи језиво као и мени. Данас пишем о познатој Српској песми која се зове крвава бајка. Крваву бајку написала је позната српска песникиња Десанка Максимовић. Ова песма можда по наслову изгледа језиво и страшно али уствари је тужна. У песми се ради о ђацима који су једног дана умрли. Нису ни знали шта их чека. Мирно су решавали задатке а онда на последњем часу ни криви ни дужни умрли су. Испод је цела песма у колико вас занима шта се уствари десило прочитајте је. Оно што сам заборавила да напишем је да се ово стварно догодило у прошлости.
 
Крвава бајка
​
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
A pedeset i pet minuti
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
I iste zadatke teške
rešavala:koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki,
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo,
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog poslednjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

Данас пишем о познатој Српсој приповетци која се зове Пепељуга. Њу је написао Вук Стефановић Караџић. Ради се о девојци којој је мајка мајка претворила у краву а онда   умрла имала је само оца који се опет удао за једну злу жену која је имала своје две гадне и безобразне ћерке. Ако вас занима остатак приче  и како је девојцина мама постала крава наставите да читате.Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: „Ђевојке! чувајте се ви те јаме, јер да које од вас упадне вретено у њу, оне би се мати одмах претворила у краву.“ Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда чудећи се његовијем ријечима прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између њих, измакне вретено из руке и падне у јаму. Кад она у вече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. По том она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије некога времена отац се ове ђевојке ожени удовицом која доведе једну своју кћер. Маћеха стане одмах мрзити на своју пасторку особито за то што је она била много љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, и свакојако је тражила узроке да је кара и мучи. Једном јој даде ујутру пуну торбу куђеље па јој рекне: „Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући, убићу те.“ Ђевојка сирота идући за говедима прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати. Кад је види она крава што јој је била мати ђе плаче, запита је што јој је, а она јој каже све редом што је и како је. Онда крава тјешећи је рекне јој да се за то не брине ни мало: „Ја ћу“ вели „куђељу узимати у уста и жватати па ће се на моје ухо помолити жица, а ти је ухвати па одмах мотај на кокошку.“ Тако и учине: крава ставе куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове. Кад ђевојка у вече маћеси да велику кокошку, маћеха јој се врло зачуди, па јој сјутридан да још више куђеље, а кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе кокошку готову, она помисли у себи да то њој помажу њезине другарице, па јој трећи дан да још више куђеље, али крадом пошаље за њом и своју кћер да гледа ко то њој помаже прести и мотати. Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој. По том маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнаприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже јој да ће је у тај и у тај дан заклати. Кад пасторка за то дозна она стане једнако плакати, а кад је крава запита за што плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: „Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде кака невоља дођи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.“ Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала. Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи пепељугом. Једном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: „Ти пепељуго! ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те.“ Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!“ У том јој падне на ум што јој је крава рекла ако кад буде у невољи да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо, кад тамо, али шта да види! на гробу стоји великачки сандук отворен пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: „Маро! узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.“ Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци царски син који се онђе десио. Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то просо покупљено, ручак готов и све уређено. Мало постоји, ал ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено па и просо покупљено. Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те." Пошто њих двије отиду у цркву, пасторка одмах к материну гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: „Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.“ Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже боље свуче и хаљине остави у сандук, па к ватри. Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало све уређено, и никако се нијесу могле дочудити. Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.“ Пошто оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући. Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као и прије, већ да је чува да види куда ће. Кад буде испред свршетка летурђије те она пође да иде, а царев син за њом устопице, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи некако јој спадне папуча с десне ноге, и она не имајући кад тражити је побјегне босонога а царев син узме јој папучу. Дошавши она кући свуче се и хаљине остави у сандук па одмах к ватри као и прије. Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ни једној да пристане. И тако идући од куће до куће дође и кући њезина оца. Маћеха њезина кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону ђевојку, она њу пред кућом сакрије под корито. Кад царев син дође с папучом и запита имају ли каку ђевојку у кући, она му каже да имају и изведе му своју кћер. Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још каку ђевојку, а она му каже да немају више никаке. У том пијевац скочи на корито пак запјева: „Кукуријеку, ево је под коритом.“ Маћеха повиче: „Иш, орао те однио!“ Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истијем хаљинама у којијем је трећи пут била, само без папуче на десној нози. Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо и онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме.

​Данас ћу вам писати о двоје младих људи који су били заљубљени једно у друго. Нико није знао за то. Тајно су се шетали по шуми али увек ноћу да их нико није видео. Та шума била је јако опасна. Тако једне дивне вечери лежали су на трави и гледали звезде. Налазили су се код неке реке. Кад одједном из воде изашло је неко чудовиште. Одједном је дечка заслепело светло. Када светлости више није било није више било ни девојке поред њега. На камену је писало да ће се помучити да нађе своју девојку...

​ У прошла два поста писала сам о Копаонику и Тари. Данас је то опет планина. Зове се Златибор. На Златибору била сам много пута. Лепа је и лети када је дивна за шетњу, а и зими када је одлична за санкање и скијање. Као и на копаонику и на Златибору има жичара, али нема их баш много. Природа је прелепа, није загађена, а ваздух је чист.

​Данас опет пишем о туристичким атракцијама, али данас је то планина Тара. На Тари сам била само једном али ми је било бас лепо. Она је најлепша када је пролеће. Свугде је цвеће и нигде није загађено. Она као и копаоник има заштићени део који се назива Национални парк. На тари се налазе и неке пећине.